Jednom ću vam ispričati priču o ženi, koja se izgubila u nameri da ugodi svima oko sebe, da budu zadovoljni, da nikome ne učini zlo. Trudila se, zanemarujući svaku svoju želju i potrebu, neumorno, danima, mesecima, godinama. I što je više davala, to više su tražili. Začaranom krugu nije bilo kraja. Nije posustala ni onda kad su je osudili, odbacili. I dalje je strpljivo nosila svoje breme, vođena jedino željom da je shvate. A baš to nisu mogli, nisu želeli, nisu znali.Bila večiti prosjak ljubavi...
Jednom ću vam ispričati o toj ženi, ali ne znam kad... jednom... negde... nekada....
...Ona nikada nije trazila nemoguce, Jednostavno, zelela je da voli i bude voljena, Samo malo paznje, Ruke sirom otvorene u koje bi pobegla onda kada bi joj bilo tesko.Dovoljno cvrst zagrljaj da se oseti sigurnom.Poneku rec utehe da zna da ima nekog, da ce sivi dani proci.Da ce imati sa kim da podeli sve te sitnice koje zivot cine.Bila je tvrdoglava, jako, Cak i previse...Mala svadjalica.U moru njoj slicnih naprosto je strcala.Toliko komplikovana,da ponekad ni samu sebe nije razumela.Ali je imala dusu veliku kao more i ljubavi u njoj dovoljne za citav svet, i znala je da voli.Ponekad sebicno i bezobrazno, ponekad nezno i pitomo.A danas...Danas je ponovo hladna, nepoverljiva i prazna, Bleda senka onoga sto je nekada bila, Danas se ne smeje, niti pati...A to je najgore...Zatvorena u sebe samo cuti...Kaze da je ne boli...A telo joj drhti od proklete hladnoce i ravnodusnosti.Od previse nedostajanja, suvise lazi i praznih obecanja...Danas je nista...A bila je nesto...nekom...negde. Bar je mislila da jeste i nije se prevarila, ali ponos je odneo sve , ma znate gde...
...I ne zavaravaj se. Svako je tu onoliko koliko si mu potreban. Sve je stvar potrebe u odnosu sa ljudima. Cim se ta potreba smanji ili prestane, nestace i on. Koliko te to zaboli, tolika je i potreba za tim bicem... Zato... Uzmi svoju bol, rasprosti je i prodji kroz nju svesno. I ne huli. Onaj ko nanese bol, odnese zabludu.
A to i nije tako malo...
Facebook