Ušao si u moj život tiho, kao lopov, uzeo si sve i otišao. Nikad nisi ni bio moj, ali ja sam te zvala svojim. Bio si neko zbog koga se budim s osmehom na licu i neko čije ime svako veče šapnem pre sna. Htela sam te voleti, znaš, onako ludački,htela sam maštati i sanjati s tobom…ali nisam mogla, nisi mi dopustio... Šta sad ja imam od tebe? Uspomene? Snove? Sećanja? Da, to mi je ostalo. Uspomene na moguće “nas”, snove gde smo ti i ja pod zvezdama i sećanje na tvoj osmieh. Misliš da bih trebala biti srecna? Ipak si mi ostavio uspomene, ali bojim se da su one pune tuge i bola. Kažu da vreme leči sve, pa reci mi gde je to vreme da zalečim slomljeno srce i nastavim dalje? Anđele, znaš gde sam, ti budi moje vreme i izleči me. Čekam te!
Komentari slike
Molimo prijavite se za komentiranje.